12 saveta nastavnice roditeljima


Status nastavnice Srđana Plavšića, poprilično je uzburkao društvene mreže brojem šerova i interakcija ispod same objave:

“Konkretan predlog za sve one roditelje koje su zvali iz škole da im kažu da njihovo lepo vaspitano dete pravi probleme i one koji iskreno veruju da njihovo dete ne valja:

1. Ako Vama nije dobro ne može biti ni vašem detetu. Dovedite se u red. U svakom smislu. Ako vas i posle toga zovu iz škole ili i dalje verujete da vam je dete loše potražite sebi stručnu pomoć. Ne za dete nego za vas. Ne postoje problematična deca – samo problematični roditelji čiji su proizvod deca koja svojim ponašanjem zovu u pomoć jer se osećaju ugroženo i jadno.

2. Proverite šta emitujete u prostor oko sebe. Strah, ljutnju, radost, agresiju, veru? Proverite da li volite i poštujete sebe. Ako ne – preduzmite sve potrebne korake u tom pravcu. Ko ne voli sebe teško da može iskreno da voli svoju decu, svog partnera, svoje roditelje ili nešto drugo. Znam da nismo učeni da volimo sebe, ipak tehnologija napreduje pa je poželjno da je pratimo u cilju opšte dobrobiti.

3. Proverite kakvi su vam odnosi sa partnerom. Ako ima prostora za poboljšanje – vi napravite prvi korak. Ako verujete da je odnos suviše oštećen – rešite to najbolje što možete bez odugovlačenja. Ako ste se razišli sa partnerom, nikada ne govorite detetu loše o istom. To je detetov biološki roditelj i ono je 50% taj neko sada i zauvek, kakav god da je taj neko. Ako čujete sebe da u besu detetu govorite “Isti si tvoj otac / tvoja majka” prihvatite da imate ozbiljan problem i odmah to rešavajte ili potražite pomoć.

4. Proverite kakav odnos imate Vi sa svojim roditeljima bez obzira da li su živi ili ne. Ako utvrdite da ima prostora za poboljšanje učinite prvi korak. Naročito obratite pažnju na to da li ste im oprostili. Ako ne – eto jednog zadatka oko kog treba baš da se angažujete prvenstveno zbog sebe. Šta god da su vam radili negativno to može biti samo iz dva razloga: neznanje ili strah. A namera im je kao i Vama u odnosu na Vaše dete bila najbolja. Ovo je izuzetno bitno jer na taj način prekidate “porodično prokletstvo” – loš obrazac ponašanja koji se generacijama prenosi sa roditelja na decu. Ako li ne rešite ovo, teško Vama sa vašim detetom i njemu sa njegovim. Ako Vama bude bilo bolje – biće i detetu.

5. Kada dođe do toga da se bira koju će školu dete da upiše jako se čuvajte bilo kakvih predloga. Detetu je najlakše da Vas posluša iz mnogo razloga: a) ne mora da razmišlja šta će da upiše, c) nećete ga kasnije ponižavati zbog toga što vas nije poslušalo, b) šta god loše da uradi u školi Vi ste krivi jer ste ga baš Vi nagovorili da je upiše, a njega ta škola uopšte nije nikada ni interesovala. Prosto mu vratite pravo izbora i odgovornost za sopstveni život. Pričajte mu kakve sve škole postoje, ako pokaže interesovanje za neke povedite ga u obilazak, uputite ga na mesta na kojima može da se informiše, angažujte se oko realnog sagledavanja svih mogućih opcija, ali se u izbor ne mešajte ni slučajno. Ako pak želite da date uputstvo za to kako se donosi dobra odluka posavetujte ga da bira srcem a ne mozgom, jer mozak u želji da bude stalno u pravu često menja mišljenje, a ljubav je ljubav i nema rok trajanja.

6. Suzdržavajte se od toga da sve radite za dete koje ima dvocifren broj godina. Vi niste ničiji rob. Detetu je potrebno da na prvom mestu izgradi samopouzdanje. Šta ako vas sutra udare kola? Dete mora biti u stanju da vodi računa o sebi i samostalno zadovolji sve svoje potrebe bez vašeg učešća. Naučite ga da isprži jaje. Pošaljite ga u prodavnicu. Ne mešajte se u njegove odevne kombinacije koliko god da su iste smešne. Njegova frizura nije vaš posao.

7. Kada razgovarate sa detetom više pitajte a manje pričajte. Ako baš morate nešto da ispričate neka to bude primer iz vašeg ličnog života.

8. Ako vam dete nešto priča pažljivo ga slušajte. Imate mnogo da naučite. Ono istu situaciju posmatra iz ugla koji je vama apsolutno nedostupan – sada i zauvek.

9. Suzdržavajte se od bilo kakvog negativnog govora u prisustvu deteta. Ovo uljučuje: kukanje, ogovaranje, ispoljavanje mržnje, cinizam, sarkazam, pretnje, vređanje, ponižavanje prema bilo kome / čemu uključujući osobe koje vas zovu u nedelju ujutro na fiksni da vam ponude čišćenje klime.

10. Kad god imate inspiraciju obavezno zagrlite dete, poljubite ga, recite mu nešto lepo, zahvalite mu se što je baš Vas izabralo da na ovom izazovnom putovanju budete njegov pilot, recite mu koliku čast to za Vas predstavlja. Podržite ga na njegovom putu, čak i kad se ne slažete, čak i kada ne razumete o čemu se radi – jer Vaše dete se za to interesuje, i ako ga Vi, njegov roditelj ne podržite – ko će?

11. Prepoznajte pravu vrednost u svim detetovim poželjnim i u svim onim ne tako poželjnim osobinama. Shvatite kako rade sinhrono i međusobno se podržavaju. Suzdržite se od popravljanja nečeg što je savršeno.

12. I prosto ga Volite 🙂

Izvor Zelena ucionica

Advertisements

5 родитељских грешака које стварају нервозну децу


Ужурбаност, недоследност, непостојање рутине, награђивање кенкања и недостатак заједничког времена разлог су за нервозу код деце.

 

Награђивање хистеричног понашања

Најлакше је дете које кенка без престанка и разлога, подмитити. Чоколадица за 5 минута мира, бонбон, за престанак урлања. Наравно, тешко да се ико може носити с дуготрајним дечјим плакањем јер је то један од најиритантнијих звукова на свету. Не морате бити генијалац да закључите да ако дате детету оно што је тражило, престаће плакање, барем на кратко. Но, будете ли детету увек давали оно због чега плаче, учите га да не постоје границе и да је његово понашање прихватљиво. Усто, шта би дете могло друго схватити него да ће његово свако бацање по поду бити награђено? Такође, попустите ли му па га извучете из ауто-седишта када приговара, дате му кекс када вришти или му купите играчку када се баца по поду продавнице, дете полако учи да може да контролише своје родитеље. Шта друго може настати из свега него дете које је мрзовољно и које стално кенка?

Нема успостављене рутине која детету треба

Многи родитељи овај проблем не схватају озбиљно колико би требало, јер им више одговара да живе према сопственом распореду, него да дан организују најбоље за своје дете. Наиме, деца, иако се то понекад не чини тако, воле ред, дисциплину, предвидивост и осмишљен дан без изненађења. Деци такође треба одмор, без којег постану нервозна, а многа деца користе дневни одмор готово до поласка у основну школу. Kад дете не зна што је следеће по распореду, тешко му је да се припреми и постаје узрујано.

Хоћу ли сада напоље?

Хоћу ли на спавање?

Хоћу ли сада можда да ужинам?

Хоћу ли јести пре или после купања?

То у њиховим малим главама може деловати врло конфузно и збуњујуће. Не би ни вама било свеједно да не знате када ћете тачно добити своју јутарњу кафу и хоћете ли је добити пре или после доручка. Kада ћете на туширање? Наравно, не можете се слепо држати распореда, ту су непредвидиве ствари попут болести, путовања, али уз конципиран дан, ваше дете ће бити много мање нервозно.

Не проводи се довољно квалитетног времена са својом децом

Сви бисмо волели да имамо више времена, али то једноставно није могуће. Но, вашу децу не занимају претрпани распореди, умор, састанци и прековремени сати, они желе да буду одређени део дана с вама и да то време проведу забављајући се, према њиховим критеријумима. Зато, потрудите се да сваки дан поразговарате с дететом о томе како је провело дан, што је радило и с ким се играло. Не пропустите приче пре спавања, а када је год то могуће, организујте и заједнички оброк. Невероватно је колико су деца задовољнија и смиренија када узмете довољно времена да с њима комуницирате.

Жури се кроз дневне обавезе са својим дететом

Имате ли и ви осећај да стално негде јурите? Доручак – брзо нахраните своје дете, пожурујете га, често не стигне да једе онолико дуго колико би можда хтело, а ви сте нервозни јер се доручак растегнуо на сат времена? Након доручка пожурујете дете да оде у своју собу и брзо се обуче. Брзо прање зуба, ‘ајмо брзо напоље, брзо поспреми играчке… таквим понашањем само шаљете детету поруку да не уживате ни у једној заједничкој активности нити у његовом одгоју јер вам је све механички.

Можда сте исцрпљени и чека вас још пуно ствари да обавите, али нађите екстра времена да се позабавите својим дететом оним темпом које оно заслужује. Обратите пажњу на ситнице, на мале догађаје. У противном, ваше би дете могло да буде раздражљиво због запостављања и нервозно због сталне трке у којој се налази.

Нисте доследни у дисциплини

Ако поставите нека правила у својој кући, побрините се да се та правила не крше. Ако ваше дете нешто баци или вришти, а то је забрањено, тиме се морате позабавити баш сваки пут када се догоди, јер иначе као да правила нисте ни успоставили. Ако избегнете своју дужност, имаћете дете које се придржава правила само када неко гледа, настаће хаос. Сви имамо посла с кувањем, пеглањем и прањем и дешава се да заокупљени другим послом деци прогледамо кроз прсте због њиховог понашања, али тиме ни себи ни њима не чинимо услугу. Пустити децу да се свако мало извуку значи хранити њихово негативно понашање.

Извор: www.dohvatizvezde.com

Једна реч због које губите комуникацију са својом децом


Tек је свануло. Будна сам, али се правим да спавам не бих ли зарадила који минут сна више. Ипак, мом трогодишњем детету не промиче ништа. Одмах скаче на мене и почиње да плаче. Или, што би ми одрасли волели да кажемо кенка, цмиздри…

Покушавам да је загрлим: „Шта је било?”

Игнорише ме и почиње још гласније да плаче.

 

„Зашто си тужна?”

Сад почиње још јаче да вришти и да ме удара.

„Е па, ја не желим да будем поред неког ко ме удара и виче на мене” кажем, устајем и одлазим до купатила.

Она ме прати уз вриску и бацање.

Али, као одрасла особа, дефинитивно би требало да знам да питати трогодишње дете „Зашто си тужан?” нема ама баш никаквог смисла.

Дечја осећања су стварна

Родитељи заправо имају веома често обичај да потпуно игноришу оно што дете осећа. Дете вришти јер не жели да обуче дукс зато што му је вруће, или плаче јер се посекло на папир, а родитељ нехајно погледа говорећи да „то није ништа”.

Овакав однос према дечјим осећањима једна је од првих тачака разилажења у комуникацији. Признавање дечјих осећања као стварних и важних од суштинског је значаја за изградњу добре комуникације у будућности. Не умањивање њиховог значаја. Не занемаривање. Чак не ни покушаји да се проблем одма реши или објасни. Једноставно, признавање њихове важности.

Постоје четири начина да родитељи ово ураде. Могу једноставно посматрати дете и пажљиво га слушати. Могу понудити једно једноставно: „схватам” или „ух, да, разумем”. Могу идентификовати осећање да би дете видело да су разумели. Или могу помоћи детету тако што ће рећи нешто попут: „Зар не би било сјајно да је увек довољно топло да не морамо да носимо дукс?” или „Што би било супер да осмислимо чаробну машину која ће лечити посекотине од папира!”

Деца можда не разумеју сопствена осећања

Посебно будите опрезни када користите реч „зашто”. Постоје деца која без проблема могу да објасне своја осећања, али је много више оних којима та уопште није лако. За њих, ово питање ствари може учинити још тежим:

као да није довољно  што су већ узнемирени, сада морају да анализирају узрок и родитељу понуде неко разумно објашњење. А знате ли шта им је највећи проблем? То што веома често не умеју да идентификују разлог своје узнемирености. У другим ситуацијама избегавају да кажу истину јер се боје да ће у очима родитеља то изгледати недовољно значајно („није ваљда да због тога плачеш?”)

Деци је потребно да се њихова осећања признају и поштују као и осећања одраслих, а не да се, због нашег погледа на ствари, она занемарују и умањују.

Да ли је баш било неопходно да ја сазнам тачан разлог због ког је моје дете тужно да бих показала разумевање за њена осећања? Знала сам да је тужан, али уместо да покушам да разумем, одмах сам пожурила да решим проблем плакања некаквим објашњењем.

Можда је плакала јер је пробудила бука из комшијског стана. Можда је опет ружно сањала. Можда јој је било хладно или вруће. Можда је плакала једноставно јер деца то раде, чак и без неког очигледног разлога. Својим поступком ја сам покушала да је утешим, али на погрешан начин. Зар је било важно ЗАШТО, или јој је једноставно требала утеха, уместо испитивања?

Зашто уме да звучи и као оптужба

Када сам почела да слушам себе, схватила сам да пречесто користим то „зашто” када реагујем на дечје исападе. Зашто плачеш? Зашто си тужна? Зашто се смејеш? Зашто си то урадила?

У нашим најмрачнијим тренуцима, то „зашто” заправо постаје оптужба. Зашто ниси рекао да ти треба помоћ око домаћег задатка? Зашто си поломио оловке? Зашто си заборавио да изведеш пса? Зашто си то урадио својој сестри?

Оваква питања стављају децу у немогућ положај. Или ће се повући у себе, или ће покушати да се бране, траже изговор, окриве неког другог. Ништа од свега тога неће помоћи да се проблем реши.

Једноставно искључите то питање

Покушајте да признате дечја осећања уместо да их преиспитујете. Мени се тог истог јутра указала прилика. Док сам припремала доручак, улетела је у кухињу и викнула „Пада киша” расплакавши се.

Уместо: „Зашто си тужна?” или „Није ваљда да се тако велика девојчица плаши кише”, рекла сам: „Тужна си јер пада киша.”

„Да.”

„Понекад звук кише може бити мало страшан?”

„Да.”

Привукла ми се у загрљај и питала да ли могу да јој читам књигу.

Једноставно покажите да је то што осећају велико и важно, ма колико вама изгледало мало и безначајно.

Извор Зелена учионица

Сјајна Јована Мићић


,, … Скоком удаљ из зоне 5,35m Јована Мићић (Црвена звезда), изједначила је сопствени лични рекорд, који је остварила летос, што се уједно води као најбољи скок удаљ за овај узраст у Србији остварен из зоне. Да се ради о веома талентованој девојчици, говори податак да је Ивана Шпановић у њеном узрасту из зоне забележила 5,44m (2003,године)…“

 

 

Извор Журнал, 24.12.2017.

 

Календар такмичења за основну школу 2017/2018.


Календар такмичења можете погледати на следећем линку.

5 знакова да је ваше дете под стресом


Испуњавање школских обавеза, поправљање оцена пре тромесечја или полугодишта, сусретање са непознатим људима и упознавање са њима, прилагођавање новим животним околностима, растрзаност детета између школских обавеза, родитељских захтева и друштвених активности… У свим овим ситуацијама дете трпи снажан притисак који за последицу може имати појаву стреса.

 

Kао и за све остале проблеме у расту и развоју детета, и овде је улога родитеља јако важна. Пре свега, они не треба да врше притисак на дете, да га преоптерећују обавезама и буду превише захтевни према њему. Поред тога, од великог је значаја да родитељи знају да препознају стрес, тј. разне физиолошке манифестације које указују да је дете под стресом.

1. Слабљење имунолошког система

Услед изложености стресу, тело детета почиње да реагује. Јављају се многе физиолошке промене у виду убрзаног дисања, лупања срца, знојења и сл. У основи је појачано лучење кортизола (хормона стреса) и адреналина, који обезбеђују телу бржи проток крви. Овакве физиолошке реакције у опасним ситуацијама обезбеђују организму могућност за рекацију „бори се или бежи“. Kада је организам детета дужи временски период изложен стресу овакво физиолошко стање постаје исцрпљујуће за дете и функционисање његовог имунолошког система. Одбрамбене способности тела бивају ослабљене, па је дете склоно вирусним инфекцијама, алергијама и сл.

2. Поремећај спавања

Поремећаји устаљених навика у спавању могу да указују на то да је дете под стресом. Присуство стреса може различито утицати на дететов сан. Kод неке деце, организам почиње да реагује на стрес, тј. да се брани од њега тако што појачава потребу за сном, па деца почињу да спавају знатно дуже него што је за њих уобичајено. Међутим, далеко је већи број оне деце код којих стрес изазива несаницу. Та деца остају будна до касно у ноћ, постају нервозна, забринута и оптерећена лошим мислима. Она покушавају да схвате због чега се осећају психички лоше, зашто су уплашена и зашто не могу да спавају, што додатно појачава њихову несаницу.

3. Сметње у раду система за варење

Стрес и стално присутно осећање притиска и бриге које дете осећа, могу негативно утицати и на функционисање система за варење. Најчешће се могу испољити бол у желуцу, мучнине и повраћање, проблеми са столицом (затвор или дијареја) који су учестали и понекад се стиче утисак да су постали хронични.

Овакве сметње су често праћене и променом телесне тежине. Нека деца када су под стресом почињу да претерују са уносом хране, а нека пак не могу да једу, па су им оброци нередовни и минимални.

4. Срчане сметње

Срчане тегобе могу указивати на то да дете трпи константан стрес. Испољавају се углавном у виду тахикардије (убрзаног рада срчаног мишића), високог крвног притиска или срчане аритмије.

То нипошто не треба игнорисати, јер уколико су ове манифестације присутне дужи временски период, могу постати узрочници многих озбиљних срчаних болести. Имајући ово у виду, педијатри најчешће препоручују деци вежбе дисања и активности које ће ублажити дејство стреса на тај начин што ће се дете опустити и релаксирати.

5. Појава болова

Дете се услед стреса може жалити на главобољу, бол у грудима, леђима, врату, кичми и сл. Ови симптоми могу да буду извор бриге и сумње да је узрок бола неко озбиљније обољење. Међутим, ако се утврди да је узрок психолошке природе, постоји низ релаксационих активности које треба потенцирати како би дете успело да елиминише овакве сметње. Ту спадају: цртање, игра на отвореном, одлазак на излет, бављење спортом и сл.

Извор: www.mojedete.info

БИВШИ И САДАШЊИ ЂАЦИ „ЗМАЈА“ ПРОСЛАВИЛИ ЈУБИЛЕЈ


ОШ „Јован Јовановић Змај“ обележила је 50 година рада у насељу “Браћа Јерковић“ свечаном академијом у Звездара театру.

Присутнима је кроз причу, песму и игру приказан развој школе, сећање на некадашње учитеље и наставнике,  сарадња са другим школама, награде, успеси ђака…

Више о овоме можете погледати на следећем линку.

Претходно Старији уноси